Позив на одговорност после трагедије у Београду, Србија: Утицај насилних медија на нашу децу

Након трагичне пуцњаве у школи у главном граду Београду, у Србији, у којој је погинуло осморо деце и један радник обезбеђења, а неколико других тешко повређено, дискусије су се окренуле ка потенцијалном утицају медија и технологије на понашање и ставове деце. Док неки указују на улогу платформи друштвених медија као што су ТикТок или телевизија, ја ћу истаћи опасност од насилних видео игара представљених као забава за децу. Као Американац-Србин и као председник Сторибооксонга и Идемо Кидс , две компаније за садржај за децу, верујем да су насилне видео игрице значајан проблем и да могу допринети смањењу осетљивости деце на насиље.

Један класичан пример који показује потенцијални утицај насилних медија на децу је „ експеримент са лутком Бобо “ који је спровео психолог Алберт Бандура 1960-их. У овој студији, деца која су посматрала како се одрасли понашају агресивно према играчки на надувавање била су већа вероватноћа да ће сама имитирати агресивне радње. Док се експеримент фокусирао на посматрање агресивног понашања, а не на ангажовање у њему кроз видео игрице, ипак сугерише да поновљено излагање насилним медијима може имати сличан ефекат на децу.

Утицај насилних видео игрица на понашање и ставове деце је предмет дебате дуги низ година. Истраживања су показала да изложеност насилним видео игрицама може довести до повећања агресивних мисли, осећања и понашања, као и до смањења просоцијалног понашања и емпатије ( Андерсон ет ал., 2010 ). Ови налази су били доследни у источним и западним земљама. Ова студија пружа снажне доказе да насилне видео игре могу негативно утицати на понашање и ставове деце.

Данас, многи од најпопуларнијих ИоуТубе канала мешају насиље са комедијом, стварајући садржај где се Ијутјубер играчи смеју и шале док убијају виртуелне ликове у игрицама користећи оружје, аутомобиле и бомбе. Ова комбинација насиља и хумора посебно је популарна међу децом, што изазива забринутост због дугорочних ефеката таквог излагања.

Насилне видео игре су често графичкије и реалније од било ког филма, а интерактивна природа ових игара додатно појачава њихов утицај. Вреди напоменути да неке технологије видео игара имају своје корене у симулацијама војне обуке, дизајниране да припреме војнике за борбене ситуације. Кључно је размотрити потенцијалне последице тога што деца проводе сате гледајући друге како играју ове насилне игре док се истовремено забављају хумором и другарством које ови јутјубери пружају.

Као креатор садржаја за децу, разумљиво је да се суочавам са изазовима у промовисању и остваривању профита од својих анимираних видео снимака због виших стандарда за садржај који је примерен деци. Ипак, играчи чија су публика претежно деца суочавају се са мање препрека у промовисању и профитирању од својих насилних и потенцијално штетних видео снимака. Време је да се више пажње посвети утицају насилних медија на развој и добробит деце, као и да се већа одговорност преузме на програмере игара и платформе друштвених медија у обезбеђивању да деца не буду изложена штетном садржају.

Док оплакујемо жртве трагедије у Србији, морамо заједно да се позабавимо основним узроцима оваквих насилних инцидената. Од суштинске је важности дати приоритет безбедности и добробити деце и младих у свим аспектима друштва, укључујући приступ подршци за ментално здравље, решавање конфликата и социјално-емоционално учење у школама. Једнако је важно позабавити се утицајем медија и технологије на младе људе, посебно утицајем насилних видео игара и начином на који су представљене на платформама друштвених медија као што су ТикТок и Јутјуб. Јутјуб је већ уложио много напора да заштити децу. Не сумњам да ће направити више прилагођавања у светлу ових нових дешавања. Радећи заједно на промовисању безбедности, благостања и отпорности за сву децу и омладину, можемо помоћи у стварању светлије будућности са више наде за све.